AKO NISTE poslednjih 7-8 meseci proveli u Srbiji, bili zainteresovani i uronjeni u dramatična politička gibanja nakon pada nadstrešnice i napada režimskih huligana na pobunjene studente, teško da ćete do kraja razumeti značaj nekih lokalnih izbora u jednoj maloj opštini i jednom osrednjem gradu. Njih su situacija i društveni kontekst, posve niotkuda, stavili u centar pažnje i učinili mogućom tačkom preokreta u političkom obračunu sa aktuelnim režimom.

Upravo dok pišem ovaj tekst portali javljaju da će glasanje na jednom biračkom mestu nakon famoznih lokalnih izbora u Kosjeriću biti ponovljeno, dok se odluka suda u Zaječaru po 78 žalbi očekuje u naredna 24 sata.

Kosjerić kao simbol demokratske borbe

Sud u Užicu je odgovorio pozitivno na žalbu opozicione liste "Ujedinjeni za Kosjerić". Razlika među listama vlasti i opozicije je 51 glas u korist Vučićevih - dakle unutar jedan posto - sa naglaskom da je broj nevažećih listića bio više nego duplo veći od te razlike - 119. Povrh svega radi se o tome ko će dobiti presudni, pobednički, četrnaesti mandat od 27 odbornika koliko broji lokalni parlament.

Drama ravna košarkaškoj, u maloj varošici koja je preko noći postala simbolom demokratske borbe na uzavreloj srbijanskoj političkoj sceni. Uzbuđenje pojačava i činjenica da je, za razliku od Zaječara gde je opozicija nastupila u dve kolone i za sada gubi 23:27, u Kosjeriću prihvatila sugestiju Studentskog protesta i nastupila jedinstveno.

Tako je u glavnim crtama definisan mehanizam koji bi uz "studentsko doterivanje" mogao poslužiti kao matrica za naredne lokalne izbore koji nas čekaju na jesen, pa na proleće, dok je kulminacija izvesna na parlamentarnim izborima do kraja 2026.

Kopiranje modela režima – u ravnoteži straha

Tokom meseci studentsko-građanskih protesta druga strana je neuspešno i neautentično pokušavala da kopira nesvakidašnju ingenioznost pobunjene srbijanske omladine. U Kosjeriću i Zaječaru protivnici režima su, pak, uspešno iskopirali patent i praksu SNS koja bi tokom izbornog dana znala dovesti i preplaviti gradove i sela pretećim njuškama, nabildovanim "turistima" iz Ćacilenda.

Tako je uspostavljena ravnoteža straha, a vikend izborne šutnje pretvoren u svojevrstan festival na otvorenom, obeležen prisustvom velikog broja ljudi na ulicama i trgovima, kao i podrškom studenata i poznatih faca iz sveta popularne kulture.

Može li studentsko jedinstvo postati model?

Ono što predstavlja dramu u najavi, već za lokalne izbore u Negotinu i Mionici koji moraju biti održani do sredine oktobra, jeste otvoreno pitanje: da li će studenti i parlamentarna opozicija postići dogovor o jedinstvenom nastupu?

U Kosjeriću, gde su sugestije studenata prihvaćene, jedinstvo je postignuto, dok u Zaječaru to nije bio slučaj. Prvi primer je dao bolje rezultate pa se nameće dilema da li se već za jesen može očekivati da se poznata inicijativa akademske omladine od 5. maja prenese i na lokalni nivo?

Od studentske ideje do izborne strategije

Naime, u maju su studenti zatražili vanredne parlamentarne izbore na koje bi se izašlo samo sa jednom listom protiv režima, a koju bi oni i slobodni građani podržali na sve moguće načine. Ukratko: da li će najjače opozicione parlamentarne stranke biti spremne da se već na jesen integrišu u lokalne izborne liste koje bi u svom nazivu i sastavljanju davale prednost i zavisile od studenata?

Da li neosporna popularnost studentske revolucije može biti ta nova, dodata vrednost koja je kao zrno soli nedostajala u Kosjeriću, a pogotovo u Zaječaru?

Izbori u pet termina – podjela zbog kontrole

Zanimljivo je da je režim u jesen 2023. svojim lokalnim šerifima u 65 gradova i opština naredio da podnesu ostavke i tako, do tada jedinstvene lokalne izbore, podelio u dva termina – ovih 65 je realizovao šest meseci ranije, a preostalih 89 u redovnom terminu.

Ova iznenadna, misteriozna diversifikacija lokalnih izbora se tumači potrebom da se u drugoj turi amortizuje eventualni izborni poraz u prvoj, akcijom da se kompletna logistika i stranačka infrastruktura gradova i opština gde se ne održavaju izbori angažuje u mestima gde se održavaju, kao i da se greške i nedostaci u prvih 65 izbornih procesa ne ponove u preostalih 89.

Strategija izbora kao način suspenzije vlasti

Da bi u potpunosti razumeli zašto ćemo lokalne izbore u Srbiji u naredne dve godine imati u pet termina, moramo se osvrnuti na manipulaciju parlamentarnim izborima koji su u Vučićevo vreme održani pet puta za devet godina, a od kojih su samo oni iz 2020. bili redovni?!

Danas je već sasvim izvesno da se u takvom političkom postupanju vlasti može prepoznati strategija koja za krajnji cilj ima puzajuću suspenziju izvršne i parlamentarne vlasti u Srbiji, a magnituda te suspenzije je upravo na vrhuncu.

Simulacija demokracije i vladavina "u tehničkom"

Ono demonski zavodljivo je u simuliranoj demokratičnosti gde se u proseku na dve umesto na zakonske četiri godine raspisuju parlamentarni izbori, bez obzira što vlast nema problema sa skupštinskom većinom. Tako se, na prvi pogled, ostavlja utisak o velikodušnosti vladaoca i njegovoj predusretljivosti u odnosu na opoziciju.

Samo ispočetka me je čudilo zašto nakon izbora u kojima vlast dobija nesumnjivu većinu, do formiranja Vlade proteknu meseci. Te 2020. od raspisivanja izbora do izbora Vlade nekome je bilo potrebno skoro osam meseci (238 dana?!) a da je pritom osvojio 188 od ukupno 250 poslanika! Slično je bilo i dve godine kasnije, ali i u preostala tri ciklusa vanrednih izbora.

Kako je "Vođa" vladao bez kontrole

Ipak, prostom matematikom sabiranja lako smo otkrili u čemu je ovde "kvaka": opisanom strategijom vanrednosti izbora Vođa nam je prodavao "rog za sveću", simulirajući višak demokratije dok je u realnosti suspendovao i uzurpirao njene najvažnije institucije.

Ustav Srbije promoviše "kancelarski model" podele vlasti u kome je vlada, a ne predsednik u središtu izvršne vlasti, a uloga parlamenta se podrazumeva.

Za proteklih desetak godina vlada Srbije je je preko 1000 dana – skoro tri godine! – bila u tzv. tehničkom statusu i daleko ispod svog ustavnog kapaciteta. Parlament Srbije, iz istih razloga, bio je raspušten i u potpunosti izvan ustavne funkcije preko 500 dana – ravno godinu i po!

Ako vremenski preklopimo nefunkcionalnost dve najvažnije demokratske intitucije ispostaviće se da je Aca Srbin sam i bez ustavnih ovlasti i kontrole vladao punih godinu i po dana. Tako se kalio njegov apsolutizam koji je poslednjih godina postao neupitan i kada Vlada i Parlament bledo simuliraju svoje postojanje i uticaj. Sada je već kasno, žaba je skuvana.

Linč sudija, medijski zverinjak i REM

Režimski mediji, kojima su se tokom studentskih protesta pridružili K1 i Euronews, svesrdno podržavaju i "zalivaju" ovu poziciju Vučića i dramatično narušeni raspored moći u društvu.

Trebalo je videti i čuti kako je jedna režimska pljuvaonica linčovala troje sudija koji su onomad doneli odluku o ponavljanju izbora u Kosjeriću, navodeći njihova imena i desetinama minuta držeći njihove fotografije u centru kadra.

Bežanje iz REM-a i patuljci iz Ćacilenda

Ovaj ambijent medijskog zverinjaka samo se naslanja na situaciju u procesu formiranja REM, regulatornog medijskog tela u kome se krše pravila i procedure više nego ranije – ako je to uopšte moguće.

Do 13. juna su se nerežimskhi kandidati, kao i 78 njihovih ovlašćenih predlagača povukli iz procesa izbora članova REM. Među njima je i novinarka Antonela Riha koja je kao užasavajući navela primer kandidata koji nema ni dana iskustva u elektronskim medijima, a pravilnikom se traži 10 godina.

Pritom, njega je predložilo izvesno Udruženje starih zanata, i to – pazite sad ovo! – u kategoriji "zaštite prava dece". Kako bi, po sopstvenom priznanju, izbegla da se u jednom trenutku na vratima pojave Snežana i sedam patuljaka (posle predstave u Ćacilendu, op.a.), Riha je sa još 17 kolega kandidata glavom bez obzira utekla iz veštičjeg gnezda.

Ono što neće izbeći ni ona ni kolege svakako je predstojeći linč jer im ne gine optužba za krivicu što Srbiji opet, po ko zna koji put, EU neće otvoriti Klaster 3. Živi bili pa videli.