Foto: Foto: Per Dybvig; Ilustracija: Index
Osmo poglavlje: Mrva susreće Juliette i obrnuto
JULIETTE je šokirano piljila u sitnog crvenokosog dječaka koji je Lisi i njoj upravo otvorio vrata. Ne samo zato što je to nedvojbeno bio taj Mrva o kojem joj je pričao Viktor, nego jer je u zbilji bio još sitniji nego je zamišljala. Osim toga, bio je gol – imao je samo ručnik omotan oko struka –posve mokar, s njega se cijedila voda, a na nosu je imao kvačicu.
Ali, ono što ju je najviše iznenadilo bilo je to što je upravo rekao Bonjour, madame, što je francuski izraz, i znači Pozdrav, gospođo. I to je rekao kao da je njegov savršen francuski izgovor posve normalna stvar.
– Je suis Juliette Margarine – rekla je Juliette. – Et tu es Mrva? – I to je također francuski i znači: – Ja sam Juliette Margarin. A ti si Mrva?
– Oui, Madame Juliette – rekao je Mrva kroz nos, duboko se poklonio pa im širom otvorio vrata.
Juliette i Lisa žurno su uletjele u sobu. Lisa je brzo zaključala vrata dok je Juliette zauzela poziciju uz prozor, gledajući na ulicu ispod njih.
– Prate nas Clicheovi vodenkonji – rekla je Lisa.
– Uspjele smo im pobjeći, ali sam sigurna da će se uskoro vratiti. Tip koji je sjedio u predvorju i čitao novine izgledao je dosta sumnjivao, baš kao vodenkonj.
– Excuse-moi? – tražio je Mrva objašnjenje.
– Rastumačit ću ti kasnije. Brzo, oblači se. Moramo otići odavde.
Mrva je izgledao poput mokrog, sitnog, ljudskog upitnika prekrivenog pjenom iz kade.
– Qu’est-ce que tu dis la? – pitao je tim čudnim glasom, kroz nos.
– Daj, pričaj normalno.Nemamo sad vremena za te tvoje gluposti – ljutito mu je odbrusila Lisa pa mu skinula kvačicu s nosa.
– Pa tuži me, gospođo Goropadnice, ali ne razumijem ni riječ koju si rekla – rekao je Mrva.
– Što ti točno nije jasno? – pitala je Lisa.
– Hej, sad te razumijem!
– A, bilo je i vrijeme… – promrmljala je Lisa i počela trpati stvari u ruksak. – Juliette će nas odvesti u drugi hotel. Claude Cliche i njegovi vodenkonji prate je već nekoliko tjedana. Nadziru ovaj hotel jer je Juliette već nekoliko puta bila tu.
– Zato se i nisam usudila ući u hotel i stupiti u kontakt s vas dvoje – rekla je Juliette. – Znala sam
da jedan od konja sjedi u predvorju, za slučaj da se pojavim. Zato sam stajala na ulazu u zgradu prekoputa i čekala da vi izađete. Bojim se da sam malo prepala Lisu.
– Da, možda malo – rekla je Lisa. – Požuri, Mrva. Taj nilski konj u predvorju nas je vidio. Uskoro će biti ovdje.
– Da, da. Samo da se koncentriram – rekao je Mrva i gledao odjeću koja je ležala na krevetu. –Da vidimo. Prvo hlače, a zatim cipele.
PRVO hlače, a ZATIM su cipele. Da, to je točno. Potom je navukao hlače. A onda cipele.
– Hm, a što je s čarapama? – pitala je Lisa.
– Prokletstvo – rekao je Mrva pa šutnuo cipele i navukao čarape.
– Što si ti radio? – pitala je Lisa.
– Okupao sam se – rekao je Mrva. – I plesao kan-kan u Moulin Rougeu. Jedna od plesačica misli da sam sladak.
– Da, baš – rekla je Lisa.
– Istina je – rekao je Mrva. – Samo sam zaronio u mjehuriće i kad sam izronio, bio sam u Moulin
Rougeu. Čini mi se da je to bilo davno jer su svi nosili neku staromodnu odjeću.
– Čovječe, zar se ti nikad ne umoriš od tih svojih izmišljotina? – pitala je Lisa, zatvarajući ruksak.
Bila je spremna.
– Da, bio sam tamo – rekao je Mrva. – Gol, kao od majke rođen, pred brojnom publikom i osam superzgodnih kan-kan plesačica. Čovječe, kakva blamaža…
Lisa je primjetila da se Juliette sva trese od smijeha. I dalje je stajala pored prozora i gledala prema ulici.
– I zato sam skočio natrag u kadu i zaronio. Držao sam dah i želio se vratiti u hotelsku sobu, ovdje i sad. I pogodi što se dogodilo? Kad sam ponovo izronio, bio sam tu, kao da se ništa nije dogodilo.
– Možda zato jer se ništa i nije dogodilo – rekla je Lisa. – Osim u tom tvom čudnom mozgu. A u međuvremenu, u stvarnom svijetu svašta se događalo. Tako da… Spremaj se, u redu?
Prije nego što je nekoliko stvari spremio u ruksak, Mrva je uzeo malu staklenku s poklopcem na kojem je bilo nekoliko rupa za zrak. Pažljivo je stavio staklenku u džep.
– Što je to? – strogo je upitala Lisa.
– Sedmonožni peruanski pauk usisač.
– Molim? Ti si donio…?
Mrva je slegnuo ramenima. – Činilo mi se da je usamljen u podrumu Doktora Proktora. Profesora nema, a on je tako daleko od svih svojih prijatelja u Peruu… Odlučio sam ga nazvati Pero. Pa, tuži me. Ali, dogovorili smo se da na put možemo nositi stvari čija imena počinju na P, zar ne?
– Da, valjda – zastenjala je Lisa. – Ali, sad požuri. I više ne izmišljaj priče.
– Nisam ništa…
– Nisi, ha? Kako si razumio da ti je plesačica rekla kako si sladak? Da možda ne govoriš rancuski?
Prekinuo ih je smireni Juliettein glas koji je dopirao postrance od prozora. – Hej, društvo. Imam
neke vijesti. Dobru i lošu.
Lisa i Mrva okrenuli su se prema njoj.
– Dobra je da Mrva ne treba žuriti. Loša je da su vodenkonji opkolili hotel tako da ne idemo ikamo.
– Uh – potiho je rekla Lisa.
– Uh – potiho je rekao Mrva.
– I što ćemo učiniti? – upitala je Lisa. – Vodenkonji će nam obuti betonske čizme i baciti nas u Seinu.
– Mo-olim?! – prosvjedovao je Mrva. – Cipele? Ne dolazi u obzir. Želim tenisice!
– Djeco! Tišina! – viknula je Juliette. – Možda postoji način da izađemo. No, to bi značilo da me morate vrlo pažljivo slušati. U redu?
Činilo se da je. U svakom slučaju, i Mrva i Lisa zašutjeli su i pogledali prema Juliette, a uši su im se čak malo izvile i nakrivile ne bi li je čuli još i malo bolje. I to je bilo dobro jer će im Juliette upravo reći nešto što će objasniti Mrvino čudno iskustvo u kadi, kako je odjednom mogao pričati francuski, kako je Doktor Proktor nestao, i kako Lisa i Mrva možda – ali, samo možda – mogu pobjeći od vodenkonja i dubina rijeke Seine.
Ali, to nećete saznati do sljedećeg poglavlja.
Nova poglavlja ovog senzacionalnog dječjeg besteselera kojeg vam je omogućio Fokus čitajte ponedjeljkom i petkom u 21 sat u rubrici Mame.