PORTAL Nacional.hr došao je u posjed snimki na temelju kojih se može osnovano sumnjati da su osobe bliske Domovinskom pokretu (DP) i HDZ-u ovog tjedna organizirale veći broj ljudi kako bi biračima ponudile 20 eura da u drugom krugu izbora daju glas njihovu gradonačelničkom kandidatu Domagoju Biliću.

Dodatno, iz snimki proizlazi da je ponuđeno 100 eura svakome tko dokaže da je uspio pronaći dvadeset birača koji bi bili spremni glasovati za novac i to dokazati poslanom fotografijom s birališta. Nacional.hr navodi da je sve snimio Vukovarac kojemu je poznanik ponudio da sudjeluje u kažnjivoj shemi.

"Prvi put u životu mi je netko tako nešto ponudio"

"Nismo se našli slučajno. Dugo se poznajemo. Imali smo dogovor. Trebao mi je donijeti nešto što nema nikakve veze s izborima. Našli smo se u utorak na parkiralištu starog hotela Dunav. Rekao mi je: 'Znaš, prijatelju, mogao bi zaraditi nešto, izvući neki euro, mirovine su male...'

Ponudio mi je da skupim trideset ljudi koji bi na biralištu u nedjelju trebali zaokružiti kandidata DP-a i HDZ-a Domagoja Bilića i poslati fotografiju biračkog listića. Svatko od njih dobio bi po dvadeset eura, a ja bih dobio 200. Nisam mogao vjerovati. Ne očekujem to ni od koga. Ne bavim se politikom, ne zanima me.

Prvi put u životu mi je netko tako nešto ponudio. Ostao sam zapanjen, pa sam se glupirao i rekao: 'Daj, molim te, ponovi to još jednom', a on je i ponovio", ispričao je autor snimke. Tvrdi da mu je sugovornik "rekao da ga je netko iz HDZ-a zadužio, učinio mu uslugu, i sada mu je on želi vratiti".

"Onda sam jučer (u srijedu, op. a.) otišao ponovo da se nađemo. Našli smo se, i tako je nastao taj snimak. Ja sam kukao da je novac malen, a onda je on rekao – ako skupim dvadeset fotografija, dobijem sto eura, a ako skupim trideset, dobijem dvjesto", naveo je.

Nacional.hr je u posjedu ukupno pet snimki. Na njima se očigledno mogu čuti dva razgovora: jedan oči u oči dvojice sugovornika i još jedan, snimljen nešto kasnije, kada razgovaraju telefonom da potvrde dogovor.

PRVI RAZGOVOR, OČI U OČI:

PRIMATELJ: Juče sam malo baulj’o za ono što si reko.

PREDLAGATELJ: A, za to.

PRIMATELJ: Da, zato sam te i zvao, za ove, za glasove.

PREDLAGATELJ: Dobro.

PRIMATELJ: (Ja, op.a.) Sam njima objasnio, kak’ si ti meni reko. Ovaj, okružiti Bilića, stavit’ olovku, upaljač, bilo šta drugo…

PREDLAGATELJ: Bilo šta, bilo šta, sam’ da vidi.

PRIMATELJ: Da je slika drugačija.

PREDLAGATELJ: Ja to moram opravdat’. A ja ne mogu opravdat’, pajdo, ak’ su iste slike – ako je prazno, i nema nikak’og… Razumeš?

PRIMATELJ: Da, da.

PREDLAGATELJ: Ako je sad ovaj dokument… Taj… Ti zaokružiš Bilića. Da ne ispadne k’o da sam ja, sad, deset istih slika posl’o.

PRIMATELJ: Hm.

PREDLAGATELJ: A ako ti staviš, ovaj stavi upaljač ovako, ovaj stavi olovku… Onda vidi se da…

PRIMATELJ: Da, druga slika, da.

PREDLAGATELJ: Ne mora osobna, ne mora ništa, znači, vidi, kolega… Tu ni’ko ne može najebat’. Samo ljudi mogu uzet dvajst eura i to je to.

PRIMATELJ: Ali, nešto čačkaju s time – kao, dvajst eura malo, pizda mu materna…

PREDLAGATELJ: Ne može više.

PRIMATELJ: Ne moš’ više?

PREDLAGATELJ: Nema mene. Ja dobivam dvajst. Mene tu nema nigdje. Može, al’ mora bit’ preko trideset. Onda ti dobiješ dvesto.

PRIMATELJ: Kol’ko ja dobijem?

PREDLAGATELJ: Dvesto.

PRIMATELJ: Dvjesto?

PREDLAGATELJ: Ti si ih don’o. Taj koji donese, taj dobije.

PRIMATELJ: Jel’ ovi, znaš, nećkaju se, dvajst euri im je nekako malo.

PREDLAGATELJ: (Nejasno) neće dat’ ništa.

PRIMATELJ: A?

PREDLAGATELJ: Suverenisti neće dat’ ništa.

PRIMATELJ: Daće kurac, odakle im?

PREDLAGATELJ: Pa neće dat’ ništa. Kolega, ti imaš šansu, uzet’ dvajst il’ il’ uzet’ ništ’, jebiga. To ti je to. Nemoj… Mis’im, vidi, druže, ne dajem ja to.

PRIMATELJ: Znam da ne daješ. ‘Ko daje? Ko daje, u pičku materinu?

PREDLAGATELJ: Vidi, ja ne pitam… To mi je rek’o čovjek koji je kod njih u stranci. Šta ja znam. Daje stranka… I ako možeš pomoć’… Lovu, šta treba, kaže, koji god glas, ovaj, čovjek potpiše, dobije dvaj’st eura. Ja ću u toj priči (nerazumljivo – možda ‘block out’, op.a.), k’o i ti. Nema tu ni tebe… Sad jedino da si ti njima rek’o ‘petnajst’, pa da ti uzmeš svaki put pet…

PRIMATELJ: Pa da…

PREDLAGATELJ: Ma nema, ma to je dvajst, to je toliko. Ajde. Ajd da ti ovo ostane. Da ti još to potvrdim kad se ja i ti raziđemo u roku od pola sata da ti to potvrdim, znači, trideset.

PRIMATELJ: Kako misliš "potvrditi"?

PREDLAGATELJ: Da ti potvrdim, sto posto za tih dvesto.

PRIMATELJ: Aha. Šta, oće to ić’ neka poruka il’ nešto, šta li?

PREDLAGATELJ: Ne, zvat ću te.

PRIMATELJ: Aha.

PREDLAGATELJ: Niko iz stranke neće da se kompromituje. To je kompromitacija. Kad oni budu me…

PRIMATELJ: Smijeh.

PREDLAGATELJ : Ne, ne. Razumeš ti poentu priče? On ako dođe ispred stranke i tebi to ponudi, to mo’š i prijavit, mo’š svašta.

PRIMATELJ: Ne mo’š mu ništa u stvari, jebiga.

PREDLAGATELJ: Al’ ništa, ali i možeš. A ovako, sve se to slaže na mene.

DRUGI RAZGOVOR, NEŠTO KASNIJE, TELEFONOM:

PRIMATELJ: Alo, drug. Alo.

PREDLAGATELJ: E, ovako.

PRIMATELJ: Sam… Ma jebote. Molim?

PREDLAGATELJ: (Nerazumljivo) Slušaj me. Jel’ me čuješ?

PRIMATELJ: Čujem.

PREDLAGATELJ: Ono što smo pričali ja i ti.

PRIMATELJ: Da?

PREDLAGATELJ: Dvadeset komada. Oni po dva-nula, a ti jedan-nula-nula.

PRIMATELJ: Aha, znači… Dvadeset zaokruženih listića…

GOVORE ISTODOBNO: PREDLAGATELJ: Oni dobijaju svoje, ti si dobio…

PRIMATELJ: Ja dobijem stoju?

PREDLAGATELJ: Jel može?

PRIMATELJ: A, jebiga, probaću. Bolje išta neg’ ništa.

PREDLAGATELJ: Dobro. Znam da su to ljudi i da je to zajebano, al’ imaš motivaciju neku.

PRIMATELJ: Aha.

PREDLAGATELJ: Dobro.

PRIMATELJ: Ajd.

PREDLAGATELJ: Ajde.