PREDSEDNIK Srbije se zagrijava za odlazak u Moskvu, na proslavu osam decenija od pobede u Otadžbinskom ratu. Polako navlači svoju omiljenu odoru, odoru žrtve, hrišćanski odlučan "da primi sve udarce ovoga sveta" i spreman "da se nebo sruči na njegovu glavu". Ići će, veli, sam da Vlada i vojska ne bi snosili posledice posete postkomunističkoj carevini. Pritom ne objašnjava kako to misli da će Srbija izbeći neprijatnosti, jer se ne može distancirati od uloge prvog čoveka države.

Posle odbijanja da uvede sankcije Rusiji nakon agresije na Ukrajinu, evropski put Srbije je u potpunosti zaustavljen. Druge sankcije Srbija je izbegla zahvaljujući posredovanom izvozu, pre svega municije, napadnutoj Ukrajini.

Oprez u ovoj stvari nameće nagli prekid posete SAD, zbog navodnih zdravstvenih, kardioloških tegoba. Zli jezici, izmoreni desetinama nedokazanih atentata na predsednika, skloniji su verziji da je Tramp izbegao susret sa Vučićem, šaljući mu tako poruku šta misli o njegovom odlasku u Rusiju, na paradu 9. maja. Dodaju da su zdravstveni problemi samo performans da bi se kamuflirao fijasko na Floridi.

Crkva kao prethodnica u rusko-srpskim odnosima

Odlazak na Crveni Trg, i pored upozorenja EU članicama i kandidatima za pristupanje, može poziciju Srbije dodatno zakomplikovati i u Evropi. Ponašanje vlasti i njihovih medija prema institucijama i pojedinačnim zastupnicima EU ukazuju da je Srbija već digla ili je na pragu da digne ruke od Evropske Unije.

Predsednik je, naravno, kao prethodnicu poslao crkvenu delegaciju na čelu sa Patrijarhom Porfirijem i Vladikom Bačkim Irinejem. Bogougodno je bilo posmatrati sastanak predstavnika dve obaveštajne zajednice, pardon, dve crkve na najvišem nivou, kome je, kako Bog zapoveda, predsedavao onaj sa najvišim činom, bivši šef ruske Udbe a sada i ruske države Vladimir Vladimirovič Putin.

Sve topeći se od uzbuđenja Patrijarh Srpski je, "nabadajući" ruski, podneo izveštaj o Obojenoj revoluciji koji potresa ćerku Srbiju, optužujući Zapad "da stoji iza pokušaja uništavanja srpskog nacionalnog identiteta". Ovo cinkarenje i denunciranje školske omladine i slobodnih građana Srbije jeste razgalilo gazdu, ali ga nije iznenadilo: prima on sa najviših mesta u političkom establišmentu Srbije redovne obaveštajne izveštaje, pogotovo bivši potpredsednik Vlade ministar bez portfelja, čiji se nalozi o proterivanju nepodobnih ruskih građana iz Srbije uredno izvršavaju.

Zli jezici nagađaju da je na zatvorenom delu referade izrečena i zahvalnost FSB za eksperimentalnu akciju od 15. marta, na najvećem protestnom okupljanju pobunjene Srbije u Beogradu. Mislim na incident čije pominjanje je Aca Srbin lično zabranio, a koji je tog dana izazvao u studiju jedne propagandne video distribucije opštenarodno veselje, uz pesmu Baje Malog Knindže "Duni vetre, malo preko jetre".

Kontroverze sovjetske istorije i aktuelna ruska politika

Pripremama za hodočašće zidinama "Trećeg Rima" snažno doprinose i režimski mediji, sve čudeći se šta ima sporno u prisustvovanju tako velikoj godišnjici veličanstvene pobede i sve prećutkujući istorijski kontekst, ključnu činjenicu da je Rusija napala jednu suverenu evropsku državu i anektirala deo njene teritorije. Odgovor nalaze upravo u nametnutom ruskom propagandnom narativu o "denacifikaciji" optužujući Evropu i nesrećnu Ukrajinu upravo za neonacizam, ali i satanizam.

I ranijih godina, pogotovo 2019, na osamdesetu godišnjicu početka Drugog velikog rata, koja je obeležena u prvonapadnutoj Poljskoj, srbijanski mediji su se pravili blesavi i zamerali Poljacima što nisu Ruse pozvali na obeležavanje te strašne godišnjice. I tu dolazimo do, u Srbiji, nikada do kraja analizirane i uvek pažljivo prećutkivane kontroverzne sovjetske politike na kraju Prvog i na početku Drugog Svetskog rata. Sličnoj kontroverzi nije izmakla ni uloga misteriozne formacije Vagner, u vezi agresije na Ukrajinu.

Da li bi...

Podsetimo se da je napad Hitlera na Poljsku, čime je zvanično započeo rat 1939, bio deo šireg dogovora Nemaca i Sovjeta, nazvan Ribentrop-Molotov. Ovaj sporazum je, pored uzajamnog nenapadanja, podrazumevao i podelu Poljske, što je realizovano u prvoj polovini septembra, tako što je Hitler zauzeo zapadnu a Staljin istočnu Poljsku.

Ako se tome doda da je pomenuti Molotov, u ime Sovjetskog Saveza, potpisao aprila 1941. i petogodišnji sporazum o nenapadanju sa japanskim premijerom, dakle najvećim Hitlerovom ratnim saveznikom u Aziji, nameće nam se čitav niz zanimljivih pitanja.

Recimo, da li bi Sovjetski Savez uopšte i učestvovao u ratu da nije bio napadnut juna 1941? Da li su Kremlju uopšte smetale nacizam i fašizam kao ideologije ili su hteli da mirno, sa strane, prate događaje i u povoljnom trenutku se pojave za stolom da sa pobednicima podele plen? Poštenja radi, treba se zapitati da li bi i SAD učestvovale u ratu da Japan nije napao Perl Harbur decembra 1941?

Ako se vratimo u poslednju godinu Prvog Svetskog rata videćemo da su separatni sporazumi Kremlja, kao jedna vrsta izdaje i okretanja leđa tradicionalnim saveznicima, bili specijalitet sovjetske političke doktrine tokom celog 20. veka. Naime, još friška sovjetska vlast nakon Oktobarske revolucije, kao prvi spoljno-politički potez preduzela je izlazak iz rata, napuštanje, ispostaviće se, pobedničke Antante i sklapanje separatnog mira sa, ispostaviće se, gubitničkim Centralnim silama.

Brest-Litovskim sporazumom potpisanim samo osam meseci pre okončanja rata Rusi su Nemcima prepustili uticaj nad Ukrajinom, Poljskom i baltičkim teritorijama, kao i Turcima u njihovim sferama interesovanja. To im je bilo malo, pa su avgusta 1918, nepuna tri meseca pre kraja rata pristali da Nemcima plate i ratnu odštetu(?!) u iznosu od 600 milijardi Rajhs-maraka.

Fascinacija ruskog genija nemačkim genijem

Teško je danas i zamisliti kakva bi bio geostrateški položaj novostvorenog Sovjetskog Saveza da saveznici - kojima su u finišu rata zaboli nož u leđa - nisu porazili Centralne sile, što je naknadno dovelo i do poništavanja katastrofalnih sporazuma o separatnom miru.

Klatno sovjetsko (rusko)-nemačkih odnosa u 20. veku kretalo se iz jedne u drugu krajnost i dosezalo je krajnje tačke otvorenih neprijateljstava i šokantnih, bizarnih saveza. Na početku Prvog svetskog rata uklonjeno je nemačko ime Sankt Peterburg, a staroj ruskoj prestonici dato ime Petrovgrad, dok su sa repertoara svih opera skinuta dela Riharda Vagnera, kao simbola germanske nadobudnosti. Ali, ne lezi vraže, posle raspada Sovjetskog Saveza gradu je devedesetih vraćeno drugo od četiri istorijska imena -  Sankt Peterburg!

Prvo ime nove prestonice sa početka 18. veka Sankt Piterburh nosilo je pečat zahvalnosti Petra Velikog ulozi holandske kulture i nauke u njegovom životu; treće ime je bilo rusko Petrovgrad, a poslednje sovjetsko Lenjingrad i trajalo je do pada Berlinskog zida. Iako meštani i ostali stanovnici Rusije severnu prestonicu od milošte zovu "piter", po izvornom holandskom nazivu, ipak su joj vratili ono nemačko ime.

Ali tu se fascinacija ruskog genija nemačkim genijem ne zaustavlja. Ne samo da je vraćeno nemačko ime "piteru" nego je i omiljeni Hitlerov kompozitor Rihard Vagner vraćen u opticaj, ali ne samo na repertoare opera. Naime, udarna formacija ruske vojske u prvih 15 meseci agresije na Ukrajinu ponela je ime omiljenog Hitlerovog kompozitora Riharda Vagnera!? Odakle ta opskurna, perverzna opčinjenost neprijateljem i krvnikom, i to u narodu koji u svom umetničkom i civilizacijskom portfoliju ima toliko veličanstvenih kompozitora?

Zašto Vagner, a ne Čajkovski?!

Odgovor je brzo stigao u formi biografije i fotografija osnivača i vojnog komandanta "Vagnera" Dmitrija Utkina. To je ona okrutna, predatorska njuška koja je, na mestu gde se na uniformi nalaze reveri, na sopstvenoj koži istetovirala SS oznaku koje se sećamo sa uniforme zloglasnog Gestapoa. Tako vam je to kada ruska neonacistička formacija krene u "denacifikaciju" Ukrajine, države čiji je izabrani predsednik jevrejskog porekla.

U Srbiji zabranjena istorija SSSR/Rusije, koju predsednik jako dobro poznaje, možda će naterati srpsku diplomatiju da razmisli o situaciji gde se na talonu između Trampa i Putina mogu naći, kao žetoni, anektirane ukrajinske oblasti naspram Kosova i Metohije. Poznavanje zbirke ruskih verolomstava može pomoći oko izbora u budućnosti.

Ako već nije kasno.