"Bila sam Playboyeva zečica i evo što sam naučila"

Foto: Twitter; Screenshot: YouTube

"PLAYBOY Klub oduvijek me fascinirao. Dok sam radila kao krupje u lancu Mayfair kasina često sam susretala nekoliko bivših zečica, onih iz davnih 60-tih, i njihove su me priče potpuno zaokupile. Tada sam obećala samoj sebi da ću se, ako se ikada Klub ponovno otvori u Londonu, obavezno prijaviti", započinje svoju priču za magazin Vice Samantha Rea, danas osobna trenerica, a ne tako davno i Playboyeva zečica.

Svoju je želju da postane članica jednog od najpoznatijih klubova na svijetu ostvarila 2011. godine. Prijavila se i prošla na natječaju, a početna joj je plaća iznosila 25.000 dolara.

"Ustvari sam feministica i zamislila sam sve to kao svojevrsni undercover projekt, po uzoru na novinarku Gloriju Steinem koja je 1963. ušla u Klub i napisala o tome priču. No, za razliku od nje, ja nikada nisam htjela doprinijeti rušenju tog kluba. Jer ne vidim u tome ništa loše; istina je da sam, dok sam radila u jednom uredu, doživjela puno više ponižavanja nego onda kada sam radila kao zečica", priča Samantha.

Njena priča donosi drugu stranu posla za koji mnogi ili vjeruju da je idiličan ili ga preziru. No, njeno iskustvo potvrđuje da iza očaravajuće slike koju javnost obično ima, stoji zapravo posao koji nije nimalo glamurozan. 

"Prva stvar. Grudi su vam stalno vani. I preko vaše volje. A to zna biti naporno, pogotovo kad je hladno. Spašavale su me ekstenzije. Poruka svima koji tvrde da većinu topline iz tijela gubimo preko glave: očito niste proveli dovoljno vremena, točnije jednu cijelu zimu, s golim bradavicama".

Druga stvar. Ležerno i komforno donje rublje je dar s neba. Meni se to činilo tada kao najveći luksuz. Zamislite da imate upalu mjehura, recimo, a cijeli dan ste utegnuti u kostim i u minijaturnom donjem rublju. 
 
Treća stvar. Čuli ste za trpanje WC papira ili čarapa u grudnjak kako bi grudi izgledale veće? Da, i Playboyeve zečice to rade. I ja sam to radila. Kad si u žurbi, a dekolte nije onakav kakav želiš, 
jednostavno strpaš unutra sve što ti dođe pod ruku.
 
Četvrto - odlazak na WC. Moraš skinuti kompletan kostim, odnosno nekako ga odlijepiti od sebe. To je koma. Pogotovo ako si prethodno posegnuo za pomagalima opisanim u prethodnoj točki. Zamislite tu scenu. 
 
Peta stvar. Nekad si na nogama po 36 sati u komadu i nakon toga smrdiš k'o pas. Bilo ih je nekoliko u Klubu koje su izdaleka izgledale sjajno, ali izbliza je to bio kaos. Jednom sam jednu od njih izvlačila iz Kluba sto godina. Završile smo iza ugla, kraj neke crkve, zapalile smo cigaretu i u tim štiklama i haljinicama izgledale smo kao moderne verzije Marije Magdalene. Gdje je 
sav taj glamur, pomislila sam tada. 
 
Na kraju dana: bilo je to pomalo obeshrabrujuće, pa čak i neugodno iskustvo, ali kako se ono kaže - sto ljudi, sto ćudi".

Komentare možete pogledati na ovom linku.

Pročitajte više

 
Komentare možete pogledati na ovom linku.